Hvala na pitanju, dobro smo. Bolje nego ikad, dodao bi moj đavolak na levom ramenu, na šta bi se njegov kolega anđelčić zimogrožljivo stresao i povukao za levu ušnu resicu – da ne čuje zlo. Nema nas na ovim virtuelnim stazama.
Zato nas ima na mnogim drugim, virtuelnim i realnim. Hodamo, grabimo, trčimo, jurimo... svega ima osim laganog hoda. Liči ponekad na uglačani tunel kojim se vrtoglavo spuštamo, uživajući u navali adrenalina. Ipak, dobro upravljamo tim svojim sankama. Posao, škola, priroda, sport, mnogo sporta i mnogo prirode. Mnogo manje kompjutera i interneta, ali i to se nađe, tek da se ne zaboravi. Ima i malo stranputice, ali brzo se prevazilazi i vraća u glavni tok. Uz sve to, i pored toga, mnogo novog – novih ljudi, događaja, znanja, poimanja. I oslobađanje od nekih stereotipa, od različitih viškova i balasta. I najvažnije – uživanje u svemu tome.
Red je, ipak, da se javimo. Da kažemo da smo dobro i mahnemo svim našim prijateljima koje samo ovuda srećemo.
|
Samo mogu da pozdravim mamu i njenog anđela. Uživajte, živite punim plućima. Mi ćemo ovde biti srečni da znamo da je vama lepo, a kad stignete i ako stignete naškrabajte nešto na blog. Da, množina je dobro upotebljena, jer iz tebe piše i Neša.