Moram priznati da Facebook ne prestaje da me zbunjuje. Pre nešto više od šest meseci popustila sam radoznalosti i prihvatila poziv meni drage mlade blogerke da kreiram profil. Prvi susret sa sve čuvenijim social networkom me je razočarao. Sličice, sličice, filmovi, fun wall, šala, komika, zabava... Površno.
Pozvala sam nekolicinu prijatelja da se pridruže. Tako je počelo. Od tada, ne prođe dan da mi inbox nije zatrpan poštom koja javlja da sam dobila novu poruku, sliku, film od prijatelja. E sad, ja pripadam generacijama čija je komunikacija bila mnogo manje intenzivna, ali je samim tim bila sadržajnija. U mojim tinejdžerskim godinama nije bilo interneta, mobilnih telefona, smsova, chatova, foruma... Ma nije bilo ni kompjutera, ako se ne računaju retki Commodori, Spectrumi ili Amige priključeni na televizor i kasetofon kao periferne uređaje. Još su se pisala PRAVA pisma, na hartiji u boji, ko je imao umetničkih sklonosti ta pisma je i ukrašavao crtežima, vinjetama ili nalepljenim sličicama. Trudiš se da pišeš što lepšim rukopisom, dobro razmisliš o svakoj reči i rečenici, jer ti je stalno pred očima onaj ko to pismo treba da dobije, zamišljaš kako će razumeti određenu reč, šta će pomisliti, da neće možda shvatiti pogrešno... Ponekad je bilo i malo kajanja kad se pismo stavi u koverat, zalepi i ubaci u poštansko sanduče. Ponekad bi radije da ga vratiš, pa čak i iscepaš... ali već je kasno... Ono je započelo svoj dugi put, a ti si započeo iščekivanje odgovora.
Putovanje pisma u jednom smeru računalo se u danima, od tri pa naviše, a ako je odredište dalje - i u nedeljama. Zato se čuvao koncept, prva verzija pisma, da kad dobiješ odgovor možeš da se setiš o čemu si pisao. I konačno - stigao je odgovor! Vidiš da ti u dvorište ulazi čika poštar noseći u ruci koverat, pa mu trčiš u susret da što više skratiš put do toliko očekivanog pisma, a on se smeška i šeretski namiguje dajući ti u ruke dragoceni komadić papira. Ako je pismo od neke simpatije, crveniš, grabiš koverat i brzo se sklanjaš. Ako nije, uzmeš ga, zahvališ i odeš na skrovito mesto da ga na miru pročitaš. Držiš ga, gledaš, na njemu mnogo pečata, malo je izgužvano i isprljano od toliko ruku kroz koje je prošlo, a onda - konačno otvaraš i gutaš sadržaj u jednom dahu. Zastaneš, pa pročitaš ponovo. Ako je kratko, malo se razočaraš (ili mnogo, zavisno od koga je), a onda ga danima nosiš u školskoj torbi i smišljaš odgovor koji ćeš napisati. I ciklus ponovo započinje.... Bilo je i ceduljica pisanih rukom i krišom doturenih na velikom odmoru dok se tvoj i njegov razred mimoilaze u hodniku prelazeći iz kabineta za fiziku u kabinet za hemiju. Bilo je i govora tela, tumačenja gestova i pogleda i beskrajne diskusije sa najboljom drugaricom, ili sa društvom uveče na korzou... Telefon je služio samo za dogovor, jer je stajao u predsoblju gde svako može da čuje o čemu se priča, pa baba odvoji uvo i posle dojavljuje gde treba ko je zvao, kada, i šta se ona dogovorila... Tada su se izrazi doslovno tumačili, pa ako bi se neko usudio da mi kaže da sam seksi, to se moglo razumeti samo na par načina - 1. sviđam mu se, 2.želi seks sa mnom, ali ovo drugo se tada nije tako eksplicitno izražavalo. Ako sam nekome rekla da mi je najdraža osoba na svetu, u slučaju da je to devojka, to je bio poziv na ozbiljno prijateljstvo, u slučaju da je dečak, značilo je da mi se sviđa, ali devojke tada nisu bile tako otvorene, pa su ovi drugi slučajevi bili znatno ređi. Grljenje je takođe bilo srazmerno retka pojava, naročito javno i sa više osoba u kratkom intervalu. O poljupcima i da ne govorim.
Eto zašto me zbunjuje taj Facebook. Imate novu poruku od vašeg prijatelja xy - kaže mi on. Eeeeeej, dragi dečak me se setio, obradujem se ja i brzo kliknem da vidim šta moj bivši mladi kolega javlja. A tamo - on cirkularno šalje stupidni video klip iz nekog supermarketa. Ili - moja draga prijateljica iz inostranstva šalje sliku o zabrani pušenja u Nemačkoj. Uvek padam u iskušenje da odgovorim na cirkularnu poruku i razočaram se kad shvatim da to niko ne očekuje. Da ne govorim o medvedićima, zagrljajima, poljupcima, čašama piva/viskija ili izjavama da sam najvoljenija osoba. Neko mi reče - ja ujutru isklikćem na sve te poruke, prosledim dalje svima sve što dobijem i posle sam mirna. What's the point? Čemu to služi, pita se moj konzervativni đavolak na levom ramenu.... Nisam poslala još nijednu cirkularnu poruku. Još uvek osim poruke, osobi kojoj se obraćam upućujem i svoje misli i želje. Poslala sam nekoliko poklona, pažljivo biranih prema ličnostima i nekoliko privatnih poruka. Toliko od mene za Facebook. Ako ikada počnem da šaljem cirkularne poruke, da se gađam ovcama, kravama, pilićima i jastucima, znaćete da nešto ozbiljno sa mnom nije u redu. Dragi prijatelji, opomenite me tada da obrišem svoj Facebook profil.
Uhahahaha - a mozes i da iskljucis sve te opcije koje ne zelis da ti smetaju. Social netwroking je kao fenomen jako sebican i self oriented. Svako sebi namesti ono sto mu odgovara.
A zar nije carski napisati 'Bijelo Dugme' umesto Zabranjenog Pusenja?
Mene iznenadjuje nedostatak želje za sadržajnijom komunikacijom. I to stalno iznova. Ako isključim neke opcije, isključiću ga potpuno. A štos sa dugmetom je dobar, samo što sam ga dobila već deset puta. :)))))
Joj spes, imam isti problem sa tim lancanim pismima. . Jedan drug mi salje nekad i po 10 mailova dnevno, kao zezalice, vecinom gluposti, vec vidjeno ili drugacije napisano nesto vec poznato. . Retko bude nesto novo. . Inace, davno sam na nekom urbae clubu, otvorila temu o tim pismima i rekla da bih volela da se s nekim dopisujem na stari dobri nacin. . Ja se jos pre bombardovanja dopisivala s nekom iz AmerikU, ali nas ona situacija posvadja. . Sta da se radi. . Inace, nemam taj facebook, ni my space, a mislim da necu ni da pravim. . :) ljudi koji su ok, dam im mail, tako je lakse. . Njega ionako cesce otvaram. . Uh, raspisah se. .
facebook je korisan, u meri da te resi ideje da ikad pokazujes slike prijateljima, i zapitas se da li nekog smaras time. Nakacis, pa ko oce ode i vidi.Sluzi i kao dobro sredstvo informisanja o dogadjajima (eventima) koje organizuju tvoji facebook prijatelji, ili eventima koji ih se ticu. Sluzi i da vidis sta ti rede friendovi, a da ih ne cimas svaki dan. Mozes iskljuciti da ti bilo sta ide na mail. Mozes ga namestiti da bude vidljiv ili nevidljiv kome ti hoces. Mozes ignorisati sta god te nervira na facebooku. Mozes i procetovati sa ljudima koji su trenutno na facebooku. I eto . Meni se cini da je mnogo korisniji nego sto smara.
U svako prijateljstvo treba uloziti odredjeno vreme... tako i u facebook:) Znaci, ako ulozis vreme i sredis sve kako zelish, onda ti i vrati upravo onako kako hoces.
odustala sam od sirenja komp-svet(l)a...
.... po cenu da za ponesto ostanem u mraku. ;)
nekoliko godina sam zivela s previse informacija; da, neke od njih su bile dobre i vazne, ali generalno mislim da mi je svo to ubrzanje u mozgu mnogo vise skodilo nego koristilo. toliko sam bila zatrpana na povrsini da vise nisam dospevala do dubine... definitivno nije moja prica...
sve vise se vracam u stare dobre 1na 1 i oci u oci odnose. i sve vise biram koga cu pustiti u zivot... :)))
Slay, ovo je već jaz između generacija :)))) Šalim se. Prosto, do sada nisam imala priliku da se uverim u korisnost te mreže. Možda će se to promeniti.
MMMila, nisam sigurna da želim išta od onoga što se tamo nudi. Te tako ne sređujem ništa. Ima nekoliko ljudi sa kojima sam u kontaktu samo preko Facebooka. Zato sam još tamo.
Alana, 1 na 1 je jedina prava stvar. I ta dubina je ono čemu težim. Na Facebooku to def nije na ceni. :))
Mislim da originalan koncept facebooka i nije toliko zlo.. U mogućnosti si da stupiš u kontakt sa ljudima sa kojima ovako ne bi mogao..Ali, neki ljudi jednostavno imaju previše vremena.. A površna komunikacija je postala normalna doza komunikacije, ne samo na fejsu.. Jednostavno, tako je lakše, manje petljavine, manje osećanja, manje vremena.. Kvantitet, a ne kvalitet.. Facebook se jednostavno setio da od toga profitira.. Jedina super stvar je da svi imamo mogućnost izbora.. Izvagaš šta je tu ok, šta nije, i jednostavno odlučiš kom carstvu ćeš da se prikloniš..
Spes, Facebook je legalizacija spamova. Sve te video-klipove i slične bezvezarije ljudi šalju i mailom i kad to vidim ja odmah brišem. Možda neko to i voli, ali ja ne, a vidim da ni ti ne voliš. Ipak, Facebook aktivnosti se mahom svode na to. Čak i ona jedina opcija, onaj Wall na kome se nešto može napisati, niko ne koristi. Samo se šalju razne aplikacije i dosadne stvari i ja ne vidim svrhu toga i kako to može biti zanimljivije od bloga ili maila, ako vrijeme već provodimo na internetu. Ima Facebook i dobrih strana, ali mi se čini da mnogi ni ne znaju šta tačno da rade sa svojim nalogom tamo. Ne zamjeram, samo primjećujem. Na kraju krajeva, ja sam čudak, ja se ne smijem vicevima, na primjer... :))
Izi, razumemo se. Sve je to lišeno smisla, forma bez sadržine, privid bliskosti bez komunikacije. Naravno da to može i drugačije, čak i na Facebooku. :)
Ne bih imala zivaca ja za to...volim papirno pisanu formu, pa ja se radujem i racunima u sanducetu - danas, a nekada...mislim da me moj postar Mile, ukoliko je ziv, i danas pominje kao malu s kikicama koja djipa s zidica i trci mu u susret. Zvao me je "Napast s kikicama"...
Ih, a ja taman hteo da te pitam koji ti je user name i, što bi moji klinci rekli, frend rikvestujem. O pismima bih mogao da pišem makar onoliko dugo koliko sam ih pisao svake nedelje najpre po jedno, a zatim i po dva nedeljno. I to se pretvorilo u mašineriju, a ja sam sztalino mislio kako je baš ono 342 napisano originalno kao i prethodno 341. Zavisi iz kog se ugla gleda, i ove novotarije mogu da budu jao dobre sluge. Ja ih za sada tako posmatram.
volim fb i sto kaze slay, bas zbog tih slika i raspolozenja dragih ljudi koji su rasuti po celom svetu, pa imam osecaj kao da su tu blizu... fun wall obrisah, jer stvarno smara... kao i pola tih aplikacija koje su bile zanimljive u pocetku, ali vise nisu... no meni nesto drugo upade u oci, kakav ti to djavolak na ramenu sedi, sva se ispresecah?!:))
Tanja, pa konzervativan :)))) On me sprečava kad hoću da uletim u neku avanturu, u nešto novo, nepoznato... Ima krizu identiteta - zamenio se sa anđelom na desnom ramenu, a anđeo je odlepršao kad je video da nema posla... :D
U stvari fejsbuk je genijalan da pronadjes ljude za koje si odavno zaboravio...sve te aplikacije se mogu iskljuciti i nema nerviranja...kome se ne svidja,ne mora da ga koristi,sve je stvar licnog izbora...
Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to gre&sc
Uhahahaha - a mozes i da iskljucis sve te opcije koje ne zelis da ti smetaju. Social netwroking je kao fenomen jako sebican i self oriented. Svako sebi namesti ono sto mu odgovara.
A zar nije carski napisati 'Bijelo Dugme' umesto Zabranjenog Pusenja?