pa..hehehe..ne okrecem hleb naopako, niti stavljam torbu na pod...a ne nosim ni prsten na kaziprstu...ako je noz okrenut sa ostricom na gore, bivam potresena i odmah ga spustam... ne bacam nokte u smece, niti kosu, koja otpadne, niz vetar..i taaaakooo
kazes praznoverje?! hmmmmmm

Svako na svoj način robuje: ti robuješ potrebi da se oslobodiš robovanja (čitaj: nametnutih ti praznoverica). Ja sam kao tvoja baka: ne volim promene i robujem čuvanju navika. Gde je sredina i da li je iko treba?

imam utisak da na praznoverice potrošim pola dana. a jedna od glavnih je da o njima ne smem ni da pričam...

Ja obavezno prebacim program kad počnu reklame ili se pojavi Voja dr Kaćunčica. Valja se uroka kontra.

Maqa, :))))) ma neeeeee, nije to praznoverje... sve te radnje su potpuno logične. ;)

Vrana, pa, ne robujem baš, neke ću verovatno i zadržati iz lenjosti, ali zajedno sa tim krutim pravilima u paketu ide i netrpeljivost prema svemu što je drugačije i prema onima koji te stvari drugačije rade. I to je na nesvesnom nivou. E, toga hoću da se oslobodim, potpuno. :)

Trudim se da ne ustanem na levu nogu, ne stavljam tašnu na pod... Za mnoge od ovih praznoverica nisam čula. A neke primenjujemo u šali, na pr. da se ne peva dok se jede.

Nisam živela sa bakom, ali znam da je ona prostirala svoj veš noću i kupila ga ranom zorom, jer nije u redu da komšije vide njen intimni veš. Znači potpuno suprotno... :)

Neka lična sujeverja sam razvila (kao i većina oko mene) za vreme studija, po pitanju ispita. :))) A još više kada sam dobila dete. Eto, kada krene u školu i ima neki pismeni, ja odvrnem vodu. :)

Inače, tvoj bunt mi je potpuno razumljiv. Takva sam i ja bila. Samo, toga se treba setiti i kada nam naša deca pokažu istu tu crtu karaktera.

gsgnv, šteta, a baš sam volela da čujem tvoja iskustva na ovu temu. :)))))

laudanum, i ja prebacujem program, ali posle zaboravim šta sam gledala. Zato sam odustala od televizije i to je neka zaštita od uroka. :)))

Ana, a naročito sam pobesnela kad sam shvatila da su i pored sve moje pobune pobedili... Ja, naivčina... :)))

haha, pa ovo je odlično pitanje, jer sam i ja prihvatila nešto što ni moja majka ne praktikuje: kad sam bila jako, jako mala majka me je umivala svojom rukom uvek tri puta i pritom govorila 'treći put Bog pomaže'. Neverovatno je, ja sam ateista, ali svakog jutra se umivam tačno tri puta!!! Naravno, mojoj majci to ništa ne znači, ona ne obraća pažnju na takve gluposti...

paaa, sve što si navela, zatim štipaljke da su iste boje, baš posle ručka moram da pijem kafu iz plave šolje, obuvam prvo levu cipelu, obavezno se vratim u stan kao da proverim dal sam sve isključio... spisak je stvarno poduži.

Gamet, e baš taj osećaj - kao kad mi neko dobaci vruć krompir pa se izmakne i kaže "snađi se", dovodi me do besa. Ma znaš o čemu pričam, njih te gluposti ne zanimaju. :)))

gsgnv, neverovatno, a ja mislila da to što su mi sve štipaljke iste boje znači da imam oko za detalje. A za vraćanje u stan kažu da to nikako ne valja - da se vratiš kad si već pošao. Eto, čovek se uči dok je živ. :))))

znam ja da ne valja se vraćati nego sam ja pokušao da se rešim te praznoverice pa sam upao u drugu: valja se vraćati jer tako uništavam ono ne valja se vraćati...

za vecinu pobrojanog nisam cula (osim pevanja za ruckom, sto je islo uz prigodno - 'ne pevaj za stolom, imace ti muz ludu zenu'). al' sad kad znam sta sve mogu, ima da sticem. covek (se) stice dok je ziv... ;)))

Do današnjeg dana sam mislio da GsGnV i ja, osim nick-inicijala nemamo ništa zajedničko.

Najviše me opterećuje to vraćanje u stan... ali pročitao sam negde da bi to mogla biti vrsta paranoje ili čak prisilno - kompulzivno ne_znam_ni_ja_šta. Dakle, nije reč o praznoverici?

Pardon, GsGnV i ja, delimo simpatije prema nekim blogerkama, ali ni to ne spada u sujeverje. Ili spada?

Ja se slažem sa dve ili tri praznoverice koje si navela, s' početka teksta.
Iz praktičnih razloga: Nije za vreme ručka ni pristojno a i opasno je pevati pa čak i mnogo pričati da se ne bi zagrcnuo čovek. Nož okrenut oštricom na gore takođe može biti opasan. Preko noći na konopcu ostavljati veš, takođe nije pametno jer može skoro suv da pokisne,da ga oduva iznenadan jak vetar, da ga rano ujutru pokake ptice, da se u njegu zavuku buba-kice-uholaži.
Ipak, ja to ne iz praznoverice, ja to iz praktike a ti, rekao bih iz reda koji držiš oko sebe. Naravno, postoji i objašnjenje da, ja povremeno a ti možda stalno, ako predmete i radnje slažeš uredno, i misli su ti uredne. Meni se, kažem, povremeno događa da se osećam nervozno i nezadovoljno u neredu oko sebe. Tada temeljito ribam kupatilo, zavlačim se u sve ćoškove kuće, sređujem sitnice koje deca razbacaju, nervira me i najmanja trunka prašine.
Po završenom poslu osetim prijatnost pa umoran sednem i popijem kafu.
Ubeđen sam da to nije praznoverje.
Pozdrav tebi, Neši i Mami:)

Hmmm...Gazim okrugle šahte, jer to donosi sreću.Iz istog razloga, preskacem one kvadratne.Obuću redjam na odredjeni način, gasim svetlo na odredjeni način.Imam ritualnu casu vode "za noc" i gomila jos nekih sitnica.(Ili, nisu sitnice?!)
Najgore je sto, kada propustim nesto od toga, stvarno se desi nesto sto nije trebalo.:)
Bitno je da me ništa od toga ne opterećuje.:)

Alana, propustila si mnogo toga. Te navike su kao kućni ljubimci - na kraju ne možeš bez njih. Ali bolje je sticati ljude a ne navike. :)

Goste, vidiš da se čovek prevari, naročito na blogu. Kod mene to vraćanje ima elemente zaboravnosti, zaboravim kišobran, a napolju pada kiša, ili novčanik u drugoj tašni, ili da isključim peglu... nije to ništa opsesivno kompulzivno, vraćam se tek svaki drugi put. :))) Za blogerke ponekad može biti gore od sujeverja i praznoverice zajedno. Kažu, ja ne znam. :)

Anagama, za neke od ovih praznoverica sam našla objašnjenje iz paganskih vremena, što ne znači da su to bili pravi razlozi. Ja takođe volim red i najbolje se osećam kad je kuća sveže očišćena. Pozdrav vama :)

Penelloppa, važno je da te ne opterećuje :)

Ne vratjam se kad krenem...
Ne prolazim ispod merdevina i onih raskrecheTih bandera...
Diskretno pljootznem tri put' kad mi crna machka (pu, pu, pu) predje put, a mozhe se desiti ( kad uslovi dozvoljavaju, tj kad niko ne gleda ) i da se vratim tri koraka unazad...

Dobro, postoje neki ritualchitji znani samo meni...

Sujeverje? Shta je to?

Čim sam pročitala ovaj post, imala sam nešto na umu što je malčice svojim komentarom dotakao i Anagama... Mnoge od tih tzv. praznoverica je naš narod smislio iz najpraktičnijih mogućih razloga - recimo, deci možeš do besvesti da ponavljaš kako nešto ne treba da rade jer to nije lepo i opet bez rezultata, ali čim ih upozoriš kako neko ponašanje za sobom povlači i nekakve posledice, ma koliko odbijali, podsvesni strah učini svoje...
Dakle, puno tih, davno smišljenih praznoverica u sebi kriju brigu o zdravlju, higijeni i lepom ponašanju...

Ja sam izgleda operisan od toga. Posebno znam da sam se sa mnogima raspravljao tražeći da mi objasne zašto hljeb ne može da stoji naopako, a torba mi je upravo na podu, malo pored nogu. Jesam li ja normalan? :)))

Zeko, čudno je da ja nisam razvila ni jedan lični ritual. Ili možda nije s obzirom na to koliko sam ih dobila u nasleđe. :))) Sujeverje? Nikad čula...

Slobodna, da, ali se za većinu u magli vekova izgubio smisao. Osim toga, tolika krutost u svakodnevnom životu ubija kreativnost.

Šeki, odmah da si podigao torbu sa poda, inače nikad nećeš postati milioner! :)))))
Za hleb sam našla objašnjenje da, ako ga okreneš naopako, to je nepoštovanje prema osnovnoj životnoj namirnici. Nekada je hleb bio simbol života.

...uh, bre... ja sam onda "težak sujeverac", jer: ...nikad ne izlazim kroz prozor ako nije u suterenu ili prizemlju... ne ulazim u kadu ako je voda vrela... ne glasam za radikale da me ne bije, hm, maler... i nikad, ali NIKAD ne obuvam desnu cipelu na levu nogu...

Raban, čak i to prizemlje može biti rizično - šta ako je visoko prizemlje? :))))

Ovako ja nešto rzmišljam: povinovanje pravilima je mnogo lakše nego suprotstaviti se njima. I zato verovatno tvoja majka traži od tebe da ih poštuješ da ne bi imala problema sa uspostavljačima. Sigurno da je ona ako ne javno, a onda makar u sebi, preživela štošta u najobičnijem pokušaju da bude svoja, pa je htela da ti kroz to ne prolaziš. Krv, kao što vidiš, nije voda jer i ti tražiš slobodu. Ne ljuti se na majku.

Svakodnevne praznoverice preshle su u dugogodishnju upotrebu, samim tim postale deo zhivota pa i prestale da budu pRznVrc:))) Chim ih ja ne imenujem tako:) Celog zhivota uchim se da ne pricham o planovima jer se neko usputno mache pokaKi u njih:) i nisam se nauchila, jedem Gurabije konstantno i isto tako skupljam metlicOm ukakaNe planove:) "Ako hotjesh da nasmejesh Tvorca, reci mu svoje planove"

Sizife, ne ljutim se. Davno sam izravnala sve amplitude u svojim odnosima sa majkom. Sada, na sceni je poštovanje i zahvalnost. Moja ljutnja je bila usmerena ka samoj sebi - što sam i pored pobune prihvatila toliko toga. Ali ljutnja je pozitivna, iz nje proizilazi akcija. Na kraju, sve je dobro. :))))

Strelice, ili mu reci šta želiš, a prepusti njemu da to ostvari kako on zna. :))))

Jao Spes:) to je vec problem:) silne godine prodjoshe, ja josh uvek ne znam sh'a otju:) On zbunjen ne zna koji taster da klikne:) stalno se menja topTEn:)))))))))))))

Malo upozorenje: Nikada ne pisi blog cetvrtkom, ne valja se...

Ponekad kucnem u drvo, a to je više navika nego verovanje.